О књизи: година / До краја селидбе време се значајно погоршало. Ветар је завијао у покровима; море се узбуркало, лађа је напукла, тешко се пробијајући међу сивим олујним таласима. Повици жреба готово нису престајали, док смо све време ходали између спрудова. Око девет ујутру, на светлости зимског сунца, које је изашло после туче, први пут сам видео Холандију - дугачке редове млинова са крилима како се окрећу на ветру. Био је то први пут да сам видео ове древне оригиналне структуре, које су ме испуниле свешћу да коначно путујем у иностранство и поново видим нови свет и нови живот. Око пола једанаест бацили смо сидро недалеко од пристаништа Хелвоета, на месту где су дивљали таласи и где се брод силовито бацао. Јасно је да смо сви, осим госпође Џеби, изашли на палубу. Једни су обукли капуте, други су се умотали у цераде; сви су се држали за конопце и шалили се, опонашајући, како су умели, искусне морнаре.